Metalna ambalaža

Metalna ambalaža je široko rasprostranjena vrsta ambalaže koja se koristi za pakovanje hrane i pića, boja i lakova, kozmetičkih preparata, dezodoransa, pasti za zube, masti, krema i itd.

Metalna ambalaža obuhvata proizvode za pakovanje kao što su: metalni kontejneri, konzerve, limenke, metalni sanduci, metalne kutije, inox burad za vino i rakiju, aerosol boce (sprej boce), aluminijumski poklopci, zatvarači i čepovi za staklene boce, metalne tube, aluminijumske tacne za ketering, aluminijumske posude za duboko zamrzavanje, aluminijumske posude za višekratno pečenje i itd.

Ukrasna metalna ambalaža se koristi za pakovanje luksuznih alkoholnih pića i voćnih rakija.

Sam nastanak metalne ambalaže se vezuje za proces kalaisanja, koji je otkriven oko 1200. godine u Bohemiji (današnjoj Češkoj), a prve gvozdene konzerve premazane kalajem nastale su još u 14. veku u Bavarskoj.

Prvi oblik metalne ambalaže mogu se smatrati metalne kutije u kojima se pakovao burmut 1764. godine u Londonu.

Zbog toga što se dugo vremena smatrala otrovnom, metalna ambalaža se nije koristila za pakovanje hrane, sve do 1809. godine, kada je Nikolas Apert po zanimanju kuvar i poslastičar, uvideo da se hrana sterilizovana u kipućoj vodi i zapečaćena pčelinjim voskom, može čuvati duže vreme, čime je rešio Napoleonov problem snabdevanja vojske hranom.
   
Godinu dana kasnije, 1810. godine, Britanac Piter Durand je patentirao prvu limenu konzervu cilindričnog oblika, ali je patent sledeće godine prodao Brajanu Donkinu, koji je usavršio proces proizvodnje konzervi.

Proizvodnja konzervi u SAD počela je već 1812. godine u kojima su se pakovale školjke, meso, voće i povrće. 0d 1820. godine britanska Kraljevska ratna mornarica je počela da koristi hranu konzerviranu u metalnim konzervama. Od 1830. godine počinje masovnija proizvodnja metalnih konzervi i kutija u kojima su se pored hrane pakovali i drugi proizvodi poput keksa, šibica, paste za zube itd.

S obzirom da su se konzerve ručno zatvarale lemljenjem, nakon što se u konzervu pakovala hrana kroz mali otvor na gornjem delu konzerve, a konzerviranje hrane je trajalo i po šest sati, njihova proizvodnja je bila izuzetno spora i zahtevna,  i obuhvatala je oko 60 konzervi dnevno.

Zbog velike potražnje konzervirane hrane, postepeno proces proizvodnje konzervi se usavršava, pa se 1868. godine konzerve emajliraju sa unutrašnje strane, a 1888. godine počinje da se koristi metalni poklopac sa duplom ivicom.

Pronalazak aluminijuma uvodi polako i ovaj materijal u proizvodnju metalnih kutija, kontejnera i konzervi, a prva aluminijumska konzerva (limenka) nastala je 1959. godine.

Interesantna je činjenica da je otvarač za konzerve izmišljen tek 1875. godine i koristio se sledećih sto godina. Do njegovog pronalska, vojnici su konzerve otvarali bajonetima, ili velikim kamenjem.